Fizika kao prirodna nauka
Zašto se zvezde noću pale a danju gase? Zašto kamen tone u vodi, a drvo ne tone? Šta je magla? Zašto je
Lekcije
Skalari i vektori
Skalarne veličine su određene samo intenzitetom (brojem) i mernom jedinicom. Masa, vreme, temperatura … su samo neki od primera takvih veličina. Postoje
Skalarni i vektorski proizvod vektora
Skalarni proizvod dva vektora za rezultat daje skalar (broj). Za primer skalarnog proizvoda ćemo uzeti mehanički rad, odnosno rad sile na putu,
Kretanje
Kretanje je nešto tako očigledno, da nam se čini kako već znamo dovoljno o tome, te da nam neko proučavanje kretanja u
Srednja i trenutna brzina
Prilikom kretanja, telo prelazi neki put i “troši” za to neko vreme. Ukoliko telo provede manje vremena na putu, kažemo da se
Klasično sabiranje brzina
Već smo utvrdili da je svako kretanje relativno, odnosno da se kretanje tela uvek određuje u odnosu na neko telo, koje relativno
Ravnomerno pravolinijsko kretanje
Pošto smo naučili osnovne veličine koje se koriste pri proučavanju kretanja, došlo je vreme da izvršimo prvu podelu kretanja, na ravnomerno i
Ravnomerno ubrzano pravolinijsko kretanje
Pošto smo savladali ravnomerno kretanje, došlo je vreme da se upoznamo i sa promenljivim kretanjem. Prateći šta se dešava sa brzinom tokom
Njutnovi zakoni kretanja
Početak XVII veka doneo je bitne promene u razvoju nauke. Arapski brojevi su se sve više koristili, matematika se polako razvijala, a
Kružno kretanje – kinematika i dinamika
Iako se nama čini da su pravolinijsko i kružno kretanje potpuno različiti tipovi kretanja, s obzirom na putanju – nije tako. Setite
Rotaciono kretanje – dinamika
Postoji velika sličnost između rotacionog i kružnog kretanja. Šta više, često ove termine koristimo kao sinonime. Pa ipak, ima razlike. Ako se
Sile otpora
Sila trenja se javlja kada čvrsto telo klizi po podlozi. Uzrok postojanja sile trenja je hrapavost kontaktnih površina tela i podloge. Standardni
Energija rad i snaga
Energija je sposobnost tela da vrši rad. Ovo je klasična definicija energije, koja je primenljiva u svetu u kojem živimo, gde se
Njutnov zakon gravitacije
Osim što je svojim drugim zakonom (osnovnom jednačinom dinamike) definisao silu, Njutn je otišao i korak dalje – definisao je silu kojom
Kosmičke brzine
Prva kosmička brzina je brzina koju treba saopštiti nekom telu da bi se ono kretalo oko Zemlje u orbiti čiji je poluprečnik jednak
Izolovani sistemi
Izolovani sistem je deo fizičkog sveta, koji sa okolinom ne razmenjuje ni masu ni energiju. Sistem čine bilo koji elementi sveta koji
Zakon održanja impulsa
U izolovanom sistemu ukupna vrednost impulsa ostaje nepromenjena u toku vremena. Pojedini elementi sistema mogu menjati sopstveni impuls, ali samo na način
Zakon održanja momenta impulsa
Moment impulsa je veličina koja karakteriše rotaciono kretanje, kako je već rečeno u lekciji dinamika rotacionog kretanja. $$ \vec{L} =I\cdot \vec{\omega }
Zakon održanja maseenergije
Od kada je Ajnštajn ustanovio da su masa i energija dva različita pojavna oblika jednog te istog entiteta, uveden je zakon održanja
Specjalna teorija relativnosti
Galileov princip relativnosti Niko ne može utvrditi da li se kreće ravnomerno pravolinijski ili miruje, sve dok ne uporedi svoj položaj sa