Prelazak u šesti razred sa sobom nosi jedan od najvećih „strahova” u osnovnom obrazovanju — ulazak fizike u raspored časova. Za mnoge dvanaestogodišnjake, prvi susret sa ovim predmetom deluje kao skok u potpuno nepoznat svet prepun suvih definicija, nerazumljivih formula i apstraktnih zadataka. Umesto radoznalosti, javlja se stres, a sa njim i uverenje: „Ja ovo ne razumem, meni fizika ne ide.”
U tenisu, kao i u drugim sportovima, postoji čitav niz različitih načina na koje možete uputiti lopticu ka protivniku. Ipak, udarci poput top spina ili slice-a (felša) zauzimaju posebno mesto jer njihova putanja prkosi intuiciji. Šta je to što ove udarce čini specifičnim? Odgovor leži u aerodinamici i međusobnom „nadmudrivanju” loptice i vazduha.
Da li ste se ikada zapitali zašto zimi, uprkos tome što provetravate prostorije, vazduh u stanu i dalje deluje „suvo“, a koža vam zateže? Odgovor se krije u zanimljivom odnosu između temperature i vlage.
Kada pomislimo na bestežinsko stanje, prva asocijacija su nam astronauti koji elegantno lebde unutar svemirske stanice. Većina ljudi veruje da je to zato što u svemiru „nema gravitacije“. Međutim, istina je mnogo zanimljivija i krije se u samoj definiciji onoga što nazivamo težinom.
Da li ste ikada razmišljali o tome u kom smeru se otvaraju vaša ulazna vrata? Možda deluje kao banalna stvar o kojoj brinu samo arhitekte i stolari, ali ako često nosite teške kese iz prodavnice ili unosite nameštaj, smer otvaranja vrata postaje ozbiljno pitanje fizike i potrošnje energije.
Privatni časovi mogu pružiti brzu pomoć, ali često stvaraju opasnu zavisnost učenika od profesora i privid znanja bez stvarnog truda. Umesto da razvijaju samostalnost i kritičko mišljenje, oni neretko postaju skupo “instant” rešenje koje maskira prave propuste u obrazovanju.
