Category: Elektromagnetizam

Zdravko Mutin

Kulonov zakon

Naelektrisanje Primećeno je da neke čestice međusobno deluju privlačnim i odbojnim silama, koje nisu mogle biti objašnjene zakonima mehanike. Uvedena je pretpostavka da te čestice poseduju specifičnu osobinu, koja omogućuje takvo delovanje. Ova osobina je nazvana naelektrisanje. Utvrđeno je da postoje dve vrste naelektrisanja: “pozitivno (+)” i “negativno (-)”. Iako postoji više čestica koje poseduju…
Read more

Električno polje

Električno polje Električno polje je prenosnik Kulonove sile. Deo prostora u kojem se oseća delovanje Kulonove sila naziva se električno polje. Ukoliko u okolinu posmatranog naelektrisanja dovedemo neko “probno” pozitivno naelektrisanje, a zatim za svaku tačku polja ucrtamo vektor Kulonove sile, dobićemo sliku koja predstavlja linije sila električnog polja. Izgled linija sila, sa uvođenjem novih naelektrisanja…
Read more

Rad u električnom polju

Rad na premeštanju naelektrisanja u električnom polju Potencijal efektno opisuje električno polje, dajući nam mogućnost da predvidimo smer kretanja naelektrisanja u električnom polju – Pozitivna naelektrisanja se uvek kreću od višeg ka nižem potencijalu, dok se negativno naelektrisane čestice (elektroni) uvek kreću od nižeg ka višem potencijalu. Osim toga, budući da je potencijal izveden iz potencijalne energije, poznavanje potenincijala…
Read more

Kapacitivnost

Kapacitivnost Ako se jedan provodnik nalazi na pozitivnom potencijalu a drugi provodnik, u njegovoj blizini, na negativnom, između naelektrisanja tih provodnika se javlja privlačna sila, koja omogućuje da se naelektrisanja unutar provodnika “gušće pakuju”. Ova privlačna sila umanjuje dejstvo odbojne sile između naelektrisanja istog znaka, te je moguće na isti prostor smestiti veću količinu naelektrisanja,…
Read more

Izvori električne struje

Električna struja Kolektivno, usmereno kretanje naelektrisanja se naziva električna struja. Da bi se naelektrisanja kretala u istom smeru, između tačaka između kojih se obavlja kretanje mora postojati stalna razlika potencijala – napon. Kako su pozitivna i negativna naelektrisanja u svakom telu manje – više ravnomerno raspoređena, da bi se ostvarila potencijalna razlika neophodno je prethodno izvršiti…
Read more

Elementi električnog kola

Elementi električnog kola Električna struja se opisuje fizičkom veličinom: jačina električne struje, koja se obeležava latiničnim slovom: I dok je merna jedinica Amper (A). Jačina električne struje se definiše kao količina naelektrisanja koja prođe kroz poprečni presek provodnika u jedinici vremena. Kako se pozitivna naelektrisanja uvek kreću ka nižem potencijalu, raspodela potencijala u električnom kolu određuje smer električne struje u…
Read more

Jednosmerna i naizmenična struja

Jednosmerna struja Ukoliko izvor naelektrisanja obezbeđuje napon koji tokom vremena ne menja polaritet (“+” i “-” ne menjaju mesta), kroz električno kolo protiče jednosmerna struja. U tom slučaju se jačina električne struje obeležava velikim slovom I. Jednosmerna struja protiče kroz celokupnu zapreminu provodnika. Hemijski izvori (baterije) i fotonaponske ćelije daju isključivo jednosmernu struju, koja predstavlja stabilne izvore napajanja…
Read more

Omov i Džul-Lencov zakon

Omov zakon U električnom kolu koje sadrži samo termogene otpornosti važi Omov zakon, koji utvrđuje odnos jačine struje, napona i otpornosti: $$\ I=\frac{U}{R} $$ Ukoliko se smanji otpornost R, u delu električnog kola koje se nalazi na naponu U – jačina električne struje I će biti veća (i obrnuto). Povećanje napona U, pri istoj vrednosti otpornosti R u posmatranom delu kola, dovešće do porasta jačine…
Read more

Magnetno polje

Magnetno polje Naelektrisane čestice koje se ne kreću, međusobno deluju isključivo Kulonovom silom. Prilikom kretanja naelektrisanih čestica (obe čestice moraju da se kreću), između njih se javlja još jedna vrsta delovanja – magnetno delovanje, koje se kroz prostor prenosi putem magnetnog polja. Magnetno polje stvaraju naelektrisane čestice u kretanju.  Linije sila magnetnog polja obuhvataju putanju čestice, nemaju…
Read more

Lorencova sila

Lorencova sila Na naelektrisanu česticu, koja uleti u magnetno polje, deluje Lorencova sila, normalno na pravac brzine čestice (v) i na vektor magnetne indukcije (B) istovremeno. Krstići na crtežu predstavljaju tačke u kojima linije sila magnetne indukcije probijaju ravan ekrana. Ove linije prostiru se u trećoj dimenziji krećući se od posmatrača ka ravni ekrana, pod pravim…
Read more

Mag. polje strujnog provodnika

Elektromagnet Pošto svaka naelektrisanačestica u kretanju kreira magnetno polje, koje obuhvata njenu putanju, kolektivno kretanje naelektrisanja u istom smeru dovešće do kreiranja niza magnetnih polja, koja se međusobno nadovezuju, odnosno sabiraju. Ovo je tipičan slučaj za prolazak električne struje kroz provodnik. Naelektrisanja (elektroni) se kreću duž istog pravca i kreiraju zbirno magnetno polje, koje nazivamo…
Read more

Elektromagnetna indukcija

Magnetni fluks Broj linija sila magnetnog polja, koje prolaze kroz neku površinu naziva se magnetni fluks Φ [Wb] (veber). Broj linija sila obuhvaćenih površinom zavisi od ugla pod kojim linije sila probijaju površinu. Ali kako površina nema pravac, potrebno je definisati vektor čiji intenzitet bi bila veličina površine. Ako se za pravac ovog vektora uzme…
Read more

Transformatori

Uzajamna indukcija Uzajamna indukcija je pojava višestruke elektromagnetne indukcije u bliskim kalemovima, koji su postavljeni tako da se jedan kalem nalazi u magnetnom polju drugog kalema. Na zajedničkom gvozdenom jezgru namotani su navojci izilovane žice – kalemi. Prvi kalem nazivamo primar a drugi kalem sekundar. Kada se kroz primar propusti naizmenιčna (promenljiva) električna struja, u…
Read more

Elektromagnetno zračenje

Elektromagnetno zračenje Elektromagnetni talasi se sastoje od električnog i magnetnog polja, koja osciluju u međusobno normalnim ravnima i prostiru se kroz prostor brzinom svetlosti. Brzina svetlosti iznosi 300 000 km/s za vakuum, što znači da bi svetlost mogla da obiđe zemaljsku kuglu gotovo osam puta za jednu sekundu. Elektromagnetnim talasima nije neophodna materijalna sredina za propagaciju…
Read more

Spektar EM zračenja

Spektar elektromagnetnog zračenja Radio talasi Radio talasi imaju najveće talasne dužine (a  najmanje energije), u rasponu od nekoliko stotina metara do nekoliko milimetara (talasne dužine veće od nekoliko stotina metara ne dospevaju do površine zemlje). Pošto je energija ovog zračenja manja od najmanjeg “paketića” energije koji može da primi bilo koja čestica, radio zračenje slabo…
Read more