Category: Mehanika

Predmet fizike Fizika proučava materijalni svet koji nas okružuje. Zadatak fizike je da objasni fizičke pojave sa kojima se srećemo. Da bi neka pojava mogla biti precizno objašnjena, neophodno je poštovati sledeće korake: Uočiti merljive fizičke veličine, koje su od vitalnog značaja za objašnjenje uočene pojave (u slučaju kretanja te veličine mogu biti vreme i pređeni put). Utvrditi…
Read more

Referentni sistemi Svako kretanje je relativno – telo se kreće ako menja položaj u odnosu na neko drugo telo – referentno telo. Iako se sva tela u Svemiru nalaze u konstantnom kretanju, za proučavanje pojedinačnih slučajeva kretanja, mogu se zanemariti ona kretanja koja ne utiču na posmatrani slučaj. Ukoliko putujete od Novog Sada do Beograda, možete…
Read more

Ugao zakretanja Svako krivolinijsko kretanje može se predstaviti kao kretanje po uzastopnim kružnim lukovima, stoga je neophodno proučiti kretanje po kružnici. Za opisivanje položaja i pomeraja tela koje se kreće po kružnici koristi se ugao zakretanja vektora položaja Δθ.  Jedinica za ugao Δθ je radijan [rad], koja je odabrana tako da za pun krug ima…
Read more

Inercija Svako telo trudi se da zadrži stanje kretanja u kojem se nalazi, da miruje ili nastavi da se kreće ravnomerno pravolinijski, sve dok ga neko drugo telo ne primora da to stanje promeni. Čovek koji se vozi autobusom kreće se istom brzinom kao i autobus. Ako autobus naglo zakoči, čovek nastavlja da se kreće…
Read more

Centripetalno ubrzanje Tangencijalna brzina za svaku tačku kružnice ima drugačiji pravac i smer (pravac tangente) – menja se. Ako se menja vektor brzine mora postojati ubrzanje. Otuda kažemo da  Svako kretanje po kružnici jeste ubrzano kretanje. Ovo ubrzanje se razlikuje od tangencijalnog ubrzanja, jer postoji čak i ako se intenzitet tangencijalne brzine ne menja. Naziva se centripetalno…
Read more

Sila trenja Sila trenja se javlja kada čvrsto telo klizi po podlozi. Uzrok postojanja sile trenja je hrapavost kontaktnih površina tela i podloge. Standardni model sile trenja predlaže postojanje dva tipa sile trenja: 1. Statička sila trenja2. Dinamička sila trenjaStatička sila trenja se protivi delovanju sile, koja pokušava da pomeri telo iz stanja mirovanja, dok…
Read more

Rotacija Kod kružnog kretanja su dimenzije tela zanemarljive u odnosu na dimenzije same kružnice, te se može smatrati da je sva masa skoncentrisana u jednoj tački. Telo koje se na ovakav način kreće naziva se materijalna tačka. Kod rotacionog kretanja je situacija drugačija. Dimenzije tela su uporedive sa dimenzijom putanje, te se različiti delovi tela kreću po kružnicama…
Read more

Moment sile Moment sile je fizička veličina koja uzrokuje rotaciju krutog tela (okretanje) oko neke ose. Moment sile ostvaruje sila koja, putem krute veze, pokušava da zarotira telo. Ukoliko je napadna tačka sile na većoj udaljenosti od ose rotacije, efekat zakretanja (moment sile M) je veći, i obrnuto. Moment sile M je jednak vektorskom proizvodu…
Read more

Energija Energija je sposobnost tela da vrši rad. Ovo je klasična definicija energije, koja je primenljiva u svetu u kojem živimo, gde se mase mere kologramima, dimenzije metrima a brzine su neuporedive sa brzinom svetlosti. Danas je poznato da su masa i energija dva pojavna oblika jednog te istog entiteta, od kojeg je satkan ceo…
Read more

Gravitacija Osim što je svojim drugim zakonom (osnovnom jednačinom dinamike) definisao silu, Njutn je otišao i korak dalje – definisao je silu kojom se privlače sva tela u svemiru. Ovaj zakon je danas poznat kao Njutnov zakon gravitacije ili univerzalni zakon gravitacije, koji se može jednostavno formulisati na sledeći način:  Ako postoje dva tela čije…
Read more

Prva kosmička brzina Prva kosmička brzina je brzina koju treba saopštiti nekom telu da bi se ono kretalo oko Zemlje u orbiti čiji je poluprečnik jednak poluprečniku Zemlje. Prilikom kružnog kretanja centripetalna sila je uravnotežena sa centrifugalnom silom. U ovom slučaju ulogu centripetalne sile ima težina tela, te sledi da je: $$\ m\cdot g=m\frac{v_{1}^{2} }{R} $$…
Read more

Izolovani sistem Izolovani sistem je deo fizičkog sveta, koji sa okolinom ne razmenjuje ni masu ni energiju. Sistem čine bilo koji elementi sveta koji nas okružuje, tela ili čestice, koji mogu međusobno delovati i razmenjivati energiju. Polazeći od pretpostavke da se u izolovanom sistemu ne može osetiti delovanje nikakvih spoljašnjih sila i da nema razmene…
Read more

Održanje impulsa U izolovanom sistemu ukupna vrednost impulsa ostaje nepromenjena u toku vremena. Pojedini elementi sistema mogu menjati sopstveni impuls, ali samo na način koji obezbeđuje da ukupni impuls ostane neizmenjen. Napunjena puška koja miruje ima impuls jednak nuli. Nakon opaljenja metka ukupni impuls mora ostati jednak nuli. Pošto metak izleće iz cevi nekom brzinom…
Read more

Održanje momenta impulsa Moment impulsa je veličina koja karakteriše rotaciono kretanje, kako je već rečeno u lekciji dinamika rotacionog kretanja. $$ \vec{L} =I\cdot \vec{\omega } $$ U izolovanim sistemima, ukupni moment impulsa ne menja vrednost tokom vremena. Pojedinačni elementi sistema mogu menjati moment imulsa, ali samo na način koji obezbeđuje da ukupna vrednost momenta impulsa…
Read more

Održanje maseenergije Od kada je Ajnštajn  ustanovio da su masa i energija dva različita pojavna oblika jednog te istog entiteta, uveden je zakon održanja maseenergije. Naime, u svetu elementarnih čestica, transformacija energije u masu i mase u energiju nije retkost. Ova transformacija odvija se po Ajnštajnovoj čuvenoj formuli: $$ E = mc^2 $$ U izolovanom…
Read more

Galileov princip relativnosti Niko ne može utvrditi da li se kreće ravnomerno pravolinijski ili miruje, sve dok ne uporedi svoj položaj sa nekim drugim telom. Svi zakoni fizike bez razlike važe i u sistemu koji relativno miruje kao i u sistemu koji se kreće ravnomerno pravolinijski. Klasično sabiranje brzina Brzina koju meri posmatrač u sistemu…
Read more