Specjalna teorija relativnosti
Galileov princip relativnosti Niko ne može utvrditi da li se kreće ravnomerno pravolinijski ili miruje, sve dok ne uporedi svoj položaj sa
Category: Moderna fizika
Fotoelektrični efekat
Pojava izbijanja elektrona iz metala, pod dejstvom svetlosti naziva se fotoelektrični efekat. Kada se elektroskop naelektriše, zlatni listići se razdvoje, zbog odbijanja
Talasno-čestični dualizam
Budući da je definisan i kao čestica, foton mora iskazivati osobine čestice. Fizičke veličine koje se mogu pridružiti i talasima i česticama
Radefordov ogled
Britanski fizičar Ernest Rutherford, poreklom sa Novog Zelanda je 1909. godine izveo eksperiment, kojim je utvrdio grubu građu atoma. Tanak listić zlata
Borov model atoma
Danski naučnik Niels Bohr je 1913. godine predložio novi model atoma. Ovaj model uvodi tri postulata (iskazi koji se ne dokazuju): 1.
Emisioni spektri
Svetlost se satoji od obilja talasnih dužina (boja), koje se iz bele svetlosti mogu izdvojiti korišćenjem prizme. Nakon Njutnovog proučavanja svetlosti u
Frank – Hertzov ogled
Franck i Hertz su konstruisali elektronsku cev ispunjenu živinom parom (Hg). Katoda se greje posebnim električnim kolom i pri tom emituje elektrone.
De Broljeva hipoteza
Model atoma, koji je predložio Bor uspeo je da objasni sve dotadašnje eksperimente, koji su bili vezane za atomske efekte, ali nije
X zračenje
1895. godine Wilhelm Röntgen je proučavao katodne zrake, kada je primetio svetlucanje na ploči premazanoj barijum-platinocijanidom (BaPt(CN)4). Nepoznatim zracima dao je privremeno
Laser
Laser je akronim engleskog pojma:Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation. Osnov rada lasera je stimulisana emisija fotona. Kada atom spontano prelazi iz pobuđenog u osnovno
Zonska teorija
Diskretni energetski nivoi postoje isključivo kod izolovanih atoma. Ukoliko su atomi povezani u čvrstu strukturu dolazi do manjeg ili većeg preklapanja njihovih
Atomsko jezgro
Gotovo sva masa atoma je skoncentrisana u jezgru atoma. Latinski izraz za jezgro je “nukleus” te se čestice koje čine jezgro atoma
Prirodna radioaktivnost
Periodni sistem elemenata Porastom masenog broja rastu i dimenzije jezgra. S obzirom da su jake nuklearne sile izuzetno kratkog dometa, nukleoni na
Radioaktivni raspadi
Alfa raspad Nestabilno jezgro emituje α česticu i prelazi u stabilnije stanje. Tom prilikom se atomski broj smanjuje za 2 a maseni
Radioaktivno datiranje
Starost Zemlje je bila nedokučiva tajna vekovima. Od biblijskih tvrdnji, preko procena Lorda Kelvina do radioaktivnog datiranja. Biblijske procene starosti zemlje su
Nuklearne reakcije
Nuklearna fisija Nuklearna fisija je cepanje teškog jezgra na dva manja, koja se nalaze u masenom odnosu 2:3. Malo je prirodnih izotopa
Detektori zračenja
Detektori zračenja rade na principu detekcije jona nastalih po dejstvom jonizujućeg zračenja. Jonizaciona komora U elektronsku cev je smešten radni gas. Na
Jonizujuće zračenje
Jonizujuće zračenje je jedinstven naziv za svako zračenje koje je sposobno da uzrokuje jonizaciju medijuma kroz koji prolazi. Alfa, beta i gama
Nastanak svemira
1929. godine Edwin Hubble je otkrio da svi nebeski objekti (zvezde i galaksije), koji zrače vidljivu svetlost, pokazuju “crveni pomak” – talasne
Evolucija zvezda
Svemir je u početku imao karakteristike magline, manje – više ravnomerno raspoređenih čestica i atoma. Vremenom dolazi do grupisanja materije u forme