Detektori zračenja

Detektori zračenja rade na principu detekcije jona nastalih po dejstvom jonizujućeg zračenja.

Jonizaciona komora

U elektronsku cev je smešten radni gas. Na obvojnici cevi se nalazi “prozor”, načinjen od materijala koji lako propušta zračenje. Kada jonizujuće zračenje prodre u unutrašnjost cevi, u interakciji sa atomima gasa izaziva njihovu jonizaciju. Nastali slobodni elektroni i pozitivni joni kreću se ka elektrodama (elektroni ka anodi a pozitivni joni ka katodi). Broj nastalih slobodnih elektrona (i pozitivnih jona), prilikom jonizacije, proporcionalan je energiji upadnog zračenja.

Jonizaciona komora

Jednosmerni napon (DC) na jonizacionoj komori je mali, tako da elektroni i joni na putu do elektroda ne izazivaju dodatnu jonizaciju radne supstance. Otuda je električni impuls, izmeren u spoljašnjem delu kola, proporcionalan energiji upadnog zračenja. Jonizaciona komora meri energiju upadnog zračenja.

Gajeger – Milerov brojač

Konstrukciona razlika između jonizacione komore i Gajger – Milerovog brojača je u primenjenom naponu. Jednosmerni napon (DC) na Gajger-Milerovom brojaču je veliki, tako da elektroni i joni na putu do elektroda izazivaju dodatnu jonizaciju radne supstance. Dolazi do lavinskog efekta, gde svaka detektovana čestica jonizujućeg zračenja proizvodi isti impuls u spoljašnjem delu kola. Stoga je izlaz Gajger-Milerovog brojača često spojen na zvučnik, gde se svaka detektovana čestica oglašava “klikom”. Gajger-Milerov brojač ne meri energiju zračenja, već broji čestice. Koristi se za brzo i efikasno lociranje izvora zračenja.

Gajger – Milerov brojač