Detektori jonizujućeg zračenja se koriste za otkrivanje i merenje energije jonizujućeg zračenja. Dva dominantna tipa ovih detektora su jonizaciona komora i Gajger-Milerov brojač.
Otkrivanje i merenje energije jonizujućeg zračenja
Jonizaciona komora
U elektronsku cev je smešten radni gas. Na obvojnici cevi se nalazi “prozor”, načinjen od materijala koji lako propušta zračenje. Kada jonizujuće zračenje prodre u unutrašnjost cevi, u interakciji sa atomima gasa izaziva njihovu jonizaciju. Nastali slobodni elektroni i pozitivni joni kreću se ka elektrodama (elektroni ka anodi a pozitivni joni ka katodi). Broj nastalih slobodnih elektrona (i pozitivnih jona), prilikom jonizacije, proporcionalan je energiji upadnog zračenja.
Jednosmerni napon (DC) na jonizacionoj komori je mali, tako da elektroni i joni na putu do elektroda ne izazivaju dodatnu jonizaciju radne supstance. Otuda je električni impuls, izmeren u spoljašnjem delu kola, proporcionalan energiji upadnog zračenja. Jonizaciona komora meri energiju upadnog zračenja.
Gajeger – Milerov brojač
Konstrukciona razlika između jonizacione komore i Gajger – Milerovog brojača je u primenjenom naponu. Jednosmerni napon (DC) na Gajger-Milerovom brojaču je veliki, tako da elektroni i joni na putu do elektroda izazivaju dodatnu jonizaciju radne supstance. Dolazi do lavinskog efekta, gde svaka detektovana čestica jonizujućeg zračenja proizvodi isti impuls u spoljašnjem delu kola. Stoga je izlaz Gajger-Milerovog brojača često spojen na zvučnik, gde se svaka detektovana čestica oglašava “klikom”. Gajger-Milerov brojač ne meri energiju zračenja, već broji čestice. Koristi se za brzo i efikasno lociranje izvora zračenja.
