📌 Podsetnik

Hajgensov princip

• Talasni front čine sve tačke u kojima talas ima istu vrednost.
• Ako je izvor talasa veoma daleko, talasni front je ravan.
• Prema Hajgensovom principu, svaka tačka zahvaćena talasom postaje novi izvor sfernih talasa.
• Konstruktivnom interferencijom ovih sfernih talasa formira se novi talasni front.
• Na ovaj način objašnjeno je prostiranje talasa kroz prostor.

Difrakcija talasa

• Kada talas naiđe na prepreku sa otvorom, svetlost se pojavljuje i u delovima prostora koji nisu direktno osvetljeni — talasi se savijaju oko prepreke.
• Difrakcija je pojava karakteristična za sve vrste talasa, ne samo za svetlost.
• Kod malog otvora (dimenzija reda talasne dužine) nastaje interferentna slika svetlih i tamnih zona.

Centralni maksimum

• Zraci koji prolaze nepromenjenim pravcem stvaraju centralni maksimum — mesto potpune konstruktivne interferencije.
• Ovo se dešava kada su svi zraci u fazi i talasi se međusobno pojačavaju.

Prvi minimum

• Ako zraci skrenu pod uglom θ tako da je putna razlika između prvog i poslednjeg zraka jednaka: $$\lambda$$ tada važi: $$\sin\theta = \frac{\lambda}{a}$$
• Zraci iz donje polovine snopa poništavaju se sa zracima iz gornje polovine (destruktivna interferencija).
• Na ekranu se pojavljuje minimum intenziteta.

Sekundarni maksimumi

• Ako je putna razlika jednaka: $$\frac{3\lambda}{2}$$ tada važi: $$\sin\theta = \frac{3\lambda}{2a}$$
• U tom slučaju zraci iz jedne trećine snopa nemaju par koji bi ih poništio, pa formiraju sekundarne maksimume.
• Ovi maksimumi su slabiji jer do njih stiže samo trećina ukupne svetlosti.

Opšta formula za položaje minimuma

• Pozicije difrakcionih minimuma određuju se izrazom: $$a\sin\theta = \pm n\lambda$$
• Ovde je n ceo broj, a širina otvora, a θ ugao pod kojim se javlja minimum.

Difrakcija na više otvora

• Difrakciona slika nastaje i pri prolasku svetlosti kroz dva bliska otvora ili kroz difrakcionu rešetku (niz otvora).
• Princip je isti: interferencija talasa koji su, po Hajgensovom principu, promenili smer i stigli u faznim odnosima koji određuju svetla i tamna mesta.

Za detaljno objašnjenje uz animacije pogledajte video.