📌 Podsetnik

Elektromagnetna indukcija

Faradej je ispitao da li obrnuti proces od Amperove sile može da proizvodi struju: da li pomeranje provodnika u magnetnom polju može da stvori električnu struju. Odgovor je da.
Kada se magnet pomera kroz kalem žice spojen sa sijalicom — sijalica svetli, ali samo dok se magnet kreće.

U metalnom provodniku postoje slobodni elektroni koji se mogu kretati, dok su pozitivni joni vezani u kristalnoj rešetki i nepokretni.
Ako se provodnik nalazi u magnetnom polju indukcije B i kreće se, na njegove elektrone deluje Lorencova sila, koja ih potiskuje ka jednom kraju provodnika.
Na drugom kraju provodnika javlja se prividni višak pozitivnog naelektrisanja.
Provodnik tada ima jedan kraj negativan, drugi pozitivan — ponaša se kao baterija.
Razdvajanje naelektrisanja prestaje kada se Lorencova sila uravnoteži sa suprotnom Kulonovom silom.

Elektromagnetna indukcija je proces razdvajanja naelektrisanja u provodniku koji se kreće kroz magnetno polje ili miruje u promenljivom magnetnom polju.
Za razdvajanje naelektrisanja potreban je rad, pa se uvodi veličina elektromotorna sila (ε):
$ \varepsilon = \frac{A}{q} $
Elektromotorna sila ima istu dimenziju kao i napon i meri se u voltima.

Faradej (1831) je ustanovio da je indukovana elektromotorna sila jednaka brzini promene magnetnog fluksa.
Lenc je dopunio ovaj zakon tako što je uveo negativan znak: smer indukovane struje uvek se protivi promeni koja ju je izazvala.

Ovaj princip predstavlja osnovu svetske proizvodnje električne energije.
Bilo da se okreće provodnik u magnetnom polju ili magnetno polje oko mirnog provodnika, stvaranje indukovane elektromotorne sile je osnova rada generatora:
– hidroelektrana,
– termoelektrana,
– nuklearki,
– vetrenjača.
Rotor velikog elektromagneta u generatoru okreće voda, vetar ili para — i time se indukuje električna struja.

Za detaljno objašnjenje uz animacije pogledajte video.

Podeli na: