Elektromagnetno zračenje je sprega električnog i magnetnog polja, koja se prostire kroz prostor brzinom svetlosti.
Elektromagnetni talasi se sastoje od električnog i magnetnog polja, koja osciluju u međusobno normalnim ravnima i prostiru se kroz prostor brzinom svetlosti. Brzina svetlosti iznosi 300 000 km/s za vakuum, što znači da bi svetlost mogla da obiđe zemaljsku kuglu gotovo osam puta za jednu sekundu. Elektromagnetnim talasima nije neophodna materijalna sredina za propagaciju (prostiranje) – oni su materija sami po sebi.
Svaka naelektrisana čestica, koja se kreće ubrzano, emituje elektromagnetno zračenje. Elektroni koji se kreću odgovarajućim ritmom u nekom provodniku, emituju elektromagnetno zračenje, koje se menja u istom ritmu. Takav provodnik zrači elektromagnetne talase i predstavlja antenu – transmiter.
Po principu elektromagnetne indukcije, u provodniku zahvaćenom elektromagnetnim zračenjem će se indukovati električna struja, koja se menja u istom ritmu kako se menja i elektromagnetno zračenje. Takav provodnik je prijemna antena.
Elektromagnetni talasi se nalaze svuda oko nas i uglavnom potiču od izvora koje je kreirao čovek. Tu spadaju elektromagnetni talasi koji potiču od mobilnih telefona, radio i TV stanica, WiFi rutera, mikrotalasnih pećnica, radara, rentgen aparata itd. Osim ovih izvora postoje i prirodni izvori elektromagnetnog zračenja, kako na Zemlji tako i u Svemiru. Ovi izvori predstavljaju prirodno pozadinsko zračenje.
Elektromagnetna zračenja ne spadaju u jonizujuća zračenja, koja mogu da izazovu oštećenja tkiva, ali zračenja visokih energija ovog tipa su opasna za živi svet putem indirektnih jonizujućih efekata.