Isparavanje je prelazak iz tečnog stanja u stanje pare.
Tečno agregatno stanje
Video čas
Tečnosti se prepoznaju po promenljivom obliku, ali stalnoj zapremini. Ovo konkretno znači da se tečnost ne može sabiti u manju zapreminu, povećanjem pritiska, ali da uvek uzima oblik suda u kojem se nalazi. Uzrok ovakvog ponašanja tečnosti nalazi se u karakteru međumolekulskih sila tečnosti. Molekuli tečnosti mogu menjati međusobni položaj, ali pri tom održavaju stalnu međusobnu udaljenost. Međumolekulske sile u tečnostima su slabije od međumolekulskih sila čvrstih supstenci.
Isparavanje se odvija na svim temperaturama sa površine tečnosti. Što je temperatura tečnosti veća, isparavanje je intezivnije. Da bi molekul tečnosti “ispario” mora dobiti energiju neophodnu da izvrši rad “odvajanja” od ostalih molekula tečnosti. Tu energiju molekul uzima od same tečnosti, te se prilikom isparavanja temperatura tečnosti snižava, tečnost se hladi.
Latentna toplota isparavanje je količina toplote koju je neophodno dovesti jednom kilogramu tečnosti, da bi dobili jedan kilogram pare, na istoj temperaturi.
Ova energija predstavlja energiju utrošenu na rad isparavanja.
Zašto duvamo u vruću supu?
Prilikom isparavanja iz vruće supe molekuli vode odnose sa sobom energiju (latentna toplota isparavanja), te se na taj način supa hladi. Ukoliko nastala para ostane iznad površine supe, broj molekula pare koji se vraćaju nazad u supu (kondenzuju se) će se povećavati, te se supa ponovo greje, jer se prilikom kondenzacije toplota oslobađa. U nekom trenutku broj molekula vode, koji ispare u jednoj sekundi biće jednak broju molekula pare koji se za isto vreme kondenzuju, te se ukupna količina pare iznad supe neće menjati. Ovakva para naziva se zasićena para. U tom trenutku postiže se ravnoteža između hlađenja supe (isparavanjem) i grejanja supe (kondenzacijom). Ako oduvamo zasićenu paru iznad površine supe, smanjuje se broj molekula koji se mogu kondenzovati i vratiti nazad u supu (grejati je) dok se broj molekula koji isparavaju (hlade supu) ne manja. Duvanjem umanjujemo efekat grejanja (kondenzacijom) te se supa brže hladi.
Zašto se znojimo?
Da bi održao stalnu telesnu temperaturu, organizam je razvio mehanizme hlađenja. Kada je previše toplo – znojimo se. Sa površine tela znoj isparava i pri tom troši energiju (latentna toplota isparavanja). Ovu toplotu, znoj na koži nadoknađuje tako što je “krade” od našeg organizma, čime nas efektivno hladi. Ukoliko pri tome dune i vetar, smanjuje se broj molekula koji se na našoj koži kondenzuje (i greje nas) te se efekat hlađenja pojačava.
U poslednje vreme nije retkost da se u letnjim baštama, ispod suncobrana, prska vodeni aerosol (sitne kapljice vode). Ove kapljice ubrzo isparavaju, koristeći za rad isparavanja (latentna toplota isparavanja) toplotu okolnog vazduha. Vazduh tako biva rashlađen, te se spušta na niže i osvežava goste.