Izvori električne struje

Zdravko Mutin

Električna struja

Kolektivno, usmereno kretanje naelektrisanja se naziva električna struja. Da bi se naelektrisanja kretala u istom smeru, između tačaka između kojih se obavlja kretanje mora postojati stalna razlika potencijala – napon. Kako su pozitivna i negativna naelektrisanja u svakom telu manje – više ravnomerno raspoređena, da bi se ostvarila potencijalna razlika neophodno je prethodno izvršiti razdvajanje naelektrisanja.

Izvori električne struje

Do XVIII veka jedini način razdvajanja naelektrisanja je bilo trenje, bez ikakve upotrebne vrednosti. Kada skidate vuneni džemper preko glave čujete puckanje, električno pražnjenje između delova garderobe jer je trenjem došlo do razdvajanja naelektrisanja, koja se električnim pražnjenjem ponovo neutrališu.
1800. godine Alesandro Volta, italijanski fizičar je osmislio “Voltin elektrostatički stub” koji predstavlja preteču prve baterije. Volta je ploče bakra i cinka potopio u sumpornu kiselinu, gde je putem hemijske reakcije došlo do razdvajanja pozitivnih i negativnih naelektrisanja. Između pomenutih ploča je postojao napon od oko 1V i mogla je da protiče električna struja.

Rad izvršen na razdvajanju naelektrisanja naziva se elektromotorna sila i određuje se kao:

$$ \varepsilon =\frac{A}{q}$$

Jedinica elektromotorne sile je Volt  [V], ista kao i jedinica za napon.

Danas je poznato nekoliko osnovnih principa za razdvajanje naelektrisanja i stvaranje uslova za protok električne struje. Hemijski principi su daleko unapređeni i koriste se za proizvodnju baterija i akumulatora. Osim hemijskog principa, u komercijalne svrhe se danas najviše koristi princip elektromagnetne indukcije za proizvodnju električne energije u električnim centralama (hidro, termo, nuklearna). Noviji postupci za razdvajanje naelektrisanja se baziraju na fotonaponskim ćelijama koje se koriste za proizvodnju solarnih panela – pretvaraju svetlosnu energiju sunca u električnu energiju.

Leave a Reply