Adhezija i kohezija

Međumolekulske sile između molekula iste supstance se nazivaju kohezione sile, dok se međumolekulske sile između molekula različitih supstanci nazivaju adhezione sile. Međumolekulske sile između molekula vode i stakla su veće od uzajamnih međumolekulskih sila između molekula vode, te kažemo da su adhezione sile veće od kohezionih. Kod žive su kohezione sile veće od adhezionih sila žive i stakla. Shodno tome, kažemo da voda kvasi staklo dok ga živa ne kvasi. Izgled površina tečnosti, u zavisnosti od kvašenja je prikazan na slici. 

Kada tečnost kvasi zidove suda, molekuli tečnosti pokušavaju da se popnu uz zidove suda, kako bi ostvarili što veću kontaktnu površinu sa sudom. Istovremeno se povećava slobodna površina tečnosti, čemu se protivi površinski napon (uvek pokušava da smanji slobodnu površinu tečnosti). Adhezija penje tečnost uz zidove suda, a površinski napon za njom povlači masu tečnosti uz cev, kako bi smanjio slobodnu površinu. Gravitacija, sa druge strane, vuče tečnost na dole. kada se ove dve sile uravnoteže (površinski napon i gravitacija), penjanje tečnosti uz cev će se zaustaviti. Što je promer cevi manji, težina tečnosti koja se podiže je manja (za istu visinu stuba tečnosti) te će se tečnost popeti više.

Kapilarni efekat

Ukoliko je cev izuzetno malog promera (kapilara) ovaj efekat je posebno izražen i naziva se kapilarni efekat. 

Kapilarni efekat je mehanizam transporta tečnosti kroz uske cevčice, bez uspostavljanja razlike pritisaka na krajevima cevčice.

Kardiovaskularni sistem

Najmanji krvni sudovi u organizmu se zovu kapilari, upravo zbog toga što glavni mehanizam transporta krvi kroz kardiovaskularni sistem, predstavlja kapilarni efekat. Kada bi se “raspetljali” svi krvni sudovi u ljudskom organizmu i od njih načinila jedinstvena cevčica, nadovezivanjem, njena dužina bi iznosila 180.000km!!! Dovoljno da se više od četiri puta obmota zemaljska kugla. Progurati tečnost (krv) kroz ovako dugačku cevčicu predstavlja ogroman izazov, uzevši u obzir otpore koji se pri tom javljaju (trenje sa zidovima krvnih sudova, viskoznost krvi itd). Kada bi krv kroz kardiovaskularni sistem morala prolaziti pod pritiskom, srce bi imalo dimenzije kuće, a krvni sudovi najbliži srcu bi morali biti od debelog čelika. Priroda je iskoristila kapilarni efekat kao osnovni mehanizam transporta krvi kroz kardiovaskularni sistem. Na taj način nije neophodno da srce pumpa krv kroz ceo sistem, već samo kroz arterijski deo, do prvih kapilara, odakle krv nastavlja da se kreće kapilarnim efektom.

Transport vode kroz stablo drveta

Da bi stanari na višim spratovima imali normalan pritisak vode, u prizemlju viših zgrada se instaliraju podstanice, odnosno pumpe, koje imaju zadatak da podignu pritisak dovoljno, kako bi voda doprla do svih spratova. Kako taj problem rešava visoko drvo? Uzane cevčice – ksilem, koje prenose vodu od korena do grana i lišća ostvaruju kapilarni efekat sa vodom, te potpomažu njen transport u visinu, kapilarnim putem.