Ukoliko molekuli sredine osciluju normalno na pravac prostiranja talasa u pitanju je poprečni, odnosno transferzalni talas, a ukoliko osciluju duž pravca prostiranja talasa, radi se o uzdužnom, odnosno longitudinalnom talasu.
Transferzalni talasi nastaju kao posledica elastičnih sila između molekula, uglavnom čvrstih supstanci. Molekul koji je izveden iz ravnotežnog položaja počinje da osciluje, pri čemu deluje na susedne molekule, koji takođe počinju da osciluju. Inercija unosi vremensko kašnjenje u oscilovanje molekula, tako da se oscilacije prenosee kroz prostor sa izvesnim zakašnjenjem. Kod transferzalnih talasa molekuli sredine osciluju normalno na pravac prostiranja talasa.
Mehanizam nastanka longitudinalnih talasa je isti kao i u slučaju transferzalnih talasa, s tom razlikom što ovog puta molekuli sredine osciluju duž pravca prostiranja talasa. Longitudinalni talasi su karakteristični za gasove.
