Energija se ne može ni stvoriti ni uništiti. Može samo prelaziti iz jednog oblika u drugi.
Sposobnost vršenja rada
Video čas
Ovo je klasična definicija energije, koja je primenljiva u svetu u kojem živimo, gde se mase mere kologramima, dimenzije metrima a brzine su neuporedive sa brzinom svetlosti. Danas je poznato da su masa i energija dva pojavna oblika jednog te istog entiteta, od kojeg je satkan ceo svemir.
Energija je skalarna veličina za koju se koristi oznaka E, a merna jedinica je [ J ] (Džul). Apstraktni pojam energije može poprimiti razne konkretne oblike, kada je nazivamo u skladu sa pojmom za koji se vezuje: električna energija, toplotna energija, mehanička energija, hemijska energija, svetlosna energija… Pojam energije se često koristi i u kontekstu koji nema veze sa fizikom: životna energija, psihička energija …
Energija se nikada ne može pretvoriti iz jednog oblika u drugi bez gubitaka.
Kada upalimo svetlo, električna energija se pretvara u svetlosnu, ali se istovremeno jedan deo pretvara u toplotu. Svi alati i aparati su ustvari pretvarači energije iz jednog oblika u drugi. Naše telo pretvara hemijsku energiju hrane u razne vidove energije (toplotnu, mehaničku, električnu …), automobil pretvara hemijsku energiju goriva u mehaničku (kinetičku) energiju (+toplota) itd.
Za svaki pretvarač energije se može definisati veličina koja govori koliko je taj aparat uspešan u onome što (bi trebalo da) radi. Ova veličina se naziva stepen korisnog dejstva, obeležava se sa η ( eta ), a izračunava kao odnos korisne i uložene energije i izražen u procentima iznosi:
$$\eta =\frac{E_{kor.} }{E_{utr.} } \times 100$$