Polarizovana je ona svetlost kod koje vektor električnog polja osciluje samo u jednoj ravni.
Uređena svetlost
Video čas
Električno i magnetno polje u prirodnoj, nepolarizovanoj svetlosti, osciluju u svim mogućim ravnima (koje su međusobno normalne i istovremeno normalne na pravac prostiranja svetlosti). Posebni materijali imaju sposobnost propuštanja samo one svetlosti, čiji vektor električnog polja osciluje u nekoj određenoj ravni. Tako dobijena svetlost se naziva polarizovana svetlost, a materijal koji je filtrira – polarizator.
Ukoliko na put polarizovane svetlosti postavimo još jedan isti takav materijal (analizator), intenzitet propuštene svetlosti zavisiće od ugla između ravni polarizacije svetlosti i pravca polarizacije analizatora. Zakretanjem analizatora kontroliše se intenzitet propuštene svetlosti.
LCD
Ovaj efekat koristise kod LCD (liquid crystal display) televizora i sličnih ekrana. Ravan polarizacije svakog pixel-a može se kontrolisati odgovarajućim električnim signalom, čime se kontroliše intenzitet propuštene svetlosti. Pozadinsko nepolarizovano svetlo (LED ili fluo cevi) prolazi prvo kroz kolor filtere, da bi se potom izvršila polarizacija, propuštanjem kroz polarizator (horizontalni filter). Tako polarizovana svetlost prolazi kroz slojeve tečnog kristala, gde se zakreće ravan polarizacije svetlosti za ugao srazmeran nivou signala dovedenog na pixel. Intenzitet svetlosti koju propusti analizator (vertikalni filter) u direktnoj je srazmeri sa uglom zakretanja ravni polarizacije.
3D filmovi
3D filmovi snimaju se pomoću dve kamere, koje su u potpunosti sinhronizovane. Svaka kamera snima malo drugačiju scenu, kao što i levo oko vidi malo drugačiju sliku od desnog. Ovo je osnov stereoskopskog viđenja, koje omogućuje mozgu da kreira utisak trodimenzionalnosti. Prilikom reprodukcije 3D filmova koriste se polarizirajuće naočare. Sve što je snimila jedna kamera emituje se pomoću horizontalno polarizovane svetlost, a sve što je snimila druga pomoću vertikalno polarizovane svetlosti. Na jednom oku se nalazi vertikalni analizator a na drugom horizontalni, te levo oko posmatra snimak leve kamere a desno oko snimak desne kamere. Na osnovu male razlike u opažaju levog i desnog oka, mozak kreira trodimenzionalnu mentalnu sliku.
