Prelazak u šesti razred sa sobom nosi jedan od najvećih „strahova” u osnovnom obrazovanju — ulazak fizike u raspored časova. Za mnoge dvanaestogodišnjake, prvi susret sa ovim predmetom deluje kao skok u potpuno nepoznat svet prepun suvih definicija, nerazumljivih formula i apstraktnih zadataka. Umesto radoznalosti, javlja se stres, a sa njim i uverenje: „Ja ovo ne razumem, meni fizika ne ide.”

Privatni časovi mogu pružiti brzu pomoć, ali često stvaraju opasnu zavisnost učenika od profesora i privid znanja bez stvarnog truda. Umesto da razvijaju samostalnost i kritičko mišljenje, oni neretko postaju skupo “instant” rešenje koje maskira prave propuste u obrazovanju.