Fotoelektrični efekat
Fotoelektrični efekat Read More »
Izbijanje elektrona iz metala pod dejstvom svetlosti. Objašnjava talasno-čestični dualizam svetlosti u fizici.
Talasno-čestični dualizam svetlosti
Talasno-čestični dualizam svetlosti Read More »
Svetlost ima talasne i čestične osobine. Foton poseduje masu i impuls i postoji samo pri kretanju brzinom svetlosti.
Emisioni spektri
Diskretno zračenje koje emituju atomi hemijskih elemenata. Sastoji se
od niza pojedinačnih talasnih dužina.
Radefordov model atoma
Radefordov model atoma Read More »
Eksperiment pokazuje da
atom ima malo, teško i pozitivno naelektrisano jezgro. Zaključak je izveden
na osnovu rasejanja alfa čestica.
Borov model atoma
Model opisuje atom kao jezgro okruženo elektronima na stabilnim energetskim nivoima. Prelazak elektrona između nivoa prati emisiju ili apsorpciju zračenja.
Frank – Hercov ogled
Frank – Hercov ogled Read More »
Eksperiment pokazuje energiju prelaska atoma žive u pobuđeno stanje. Potvrđuje Borov model i kvantnu prirodu energije.
De Broljeva hipoteza
De Broljeva hipoteza Read More »
Elektroni imaju talasna svojstva pored čestičnih. Hipoteza je osnov moderne kvantne mehanike.
X zračenje
Visokoenergetsko elektromagnetno zračenje koje nastaje u elektronskom
omotaču teških atoma. Generiše se zakočnim i karakterističnim mehanizmom.
Laser
Monohromatska uređena svetlost nastala stimulisanom emisijom zračenja. Koristi se u optici, medicini i telekomunikacijama.
Zonska teorija – Poluprovodnici
Zonska teorija – Poluprovodnici Read More »
Elementi IV grupe kod kojih provodljivost obezbeđuju elektroni i
šupljine. Osnovni materijali za elektronske komponente.
Atomsko jezgro
Jezgro čine protoni i neutroni povezani jakom nuklearnom silom. Nuklearna sila ima kratak domet i ne deluje van jezgra.
Radioaktivnost ( 8 razred )
Radioaktivnost ( 8 razred ) Read More »
Radioaktivnost kao prirodni proces kojim nestabilna jezgra postižu stabilniju konfiguraciju.
Prirodna radioaktivnost
Prirodna radioaktivnost Read More »
Spontani raspad nestabilnih izotopa u stabilnije stanje. Opisuje se periodom poluraspada.
Radioaktivni raspadi
Radioaktivni raspadi Read More »
Alfa, beta i gama raspadi
menjaju konfiguraciju jezgra. Emisijom čestica oslobađa se višak energije.
Radioaktivno datiranje
Radioaktivno datiranje Read More »
Metoda određivanja starosti minerala na osnovu odnosa radioaktivnog i
stabilnog izotopa. Koristi se u geologiji i arheologiji.
Fisija ( 8. razred )
Fisija ( 8. razred ) Read More »
Fisija je proces podele teškog jezgra na dva manja jezgra, pri čemu se oslobađa ogromna količina energije i nastaje radioaktivni otpad.
Fisija
Cepanje teškog jezgra na dva manja uz oslobađanje energije i jonizujućeg zračenja. Proces stvara radioaktivni otpad.
Fuzija ( 8. razred )
Fuzija ( 8. razred ) Read More »
Proces spajanja manjih jezgara u veće jezgro, pri čemu se oslobađa ogromna količina energije, bez radijacije.
Fuzija
Sjedinjavanje lakih jezgara u teže uz oslobađanje velike količine
energije. Proces ne stvara radioaktivni otpad.
Jonizujuće zračenje
Jonizujuće zračenje Read More »
Zračenje koje jonizuje
medijum kroz koji prolazi. Može izazvati promene u tkivu i oštećenje
bioloških funkcija.
Biološki efekti zračenja
Biološki efekti zračenja Read More »
Jonizacija atoma i molekula u tkivu dovodi do oštećenja ćelija. Posledice uključuju prekid bioloških funkcija.
Detektori zračenja
Detektori zračenja Read More »
Uređaji za otkrivanje i
merenje jonizujućeg zračenja. Najčešći tipovi su jonizaciona komora i
Gajger-Milerov brojač.
Osnovi specijalne teorije relativnosti
Osnovi specijalne teorije relativnosti Read More »
Teorija se zasniva na principu relativnosti i konstantnoj brzini svetlosti. Objašnjava pojave pri velikim brzinama.
Dilatacija vremena
Dilatacija vremena Read More »
Brzina protoka vremena
zavisi od relativne brzine sistema. Efekat je značajan pri brzinama bliskim
brzini svetlosti.
Kontrakcija dužine
Kontrakcija dužine Read More »
Dužina tela u smeru kretanja se smanjuje u odnosu na mirujući sistem.
Efekat je posledica relativističkih brzina.
$ E = m c^2 $
Pri brzinama bliskim brzini svetlosti energija se pretvara u masu. Dodavanje energije povećava masu, a ne brzinu tela.
Kretanje
Motor se na prvoj polovini puta kretao srednjom brzinom od $v_1 = 100 \ \text{km/h}$. Narednih $t_2 = 15 \ \text{min} $ stalnom brzinom $v_2 = 144 \ \text{km/h}$,
a zatim $t_3 = 45 \ \text{min} $ brzinom $v_3 = 20 \ \text{m/s} $.
Kretanje
Dva voza kreću se paralelnim kolosecima jedan drugom u susret. Koliko vremena je potrebno da se vozovi mimoiđu? Brzina prvog voza, dužine 130 m je 72 km/h, dok se drugi voz, dužine 150 m, kreće brzinom 15 m/s.
Kretanje
Avion mora da postigne brzinu od najmanje $108 \ \text{km/h}$ da bi uzleteo. Maksimalno ubrzanje je $a = 2 \ \text{m/s}^2$. Pista je duga $150 \ \text{m}$. Da li je to dovoljno?