📌 Podsetnik

Opšte napomene

Radioaktivni raspadi otkrivaju da su neka jezgra stabilnija od drugih.
Nestabilno jezgro prelazi u stabilnije stanje emitovanjem čestica ili energije.
Zaključci o unutrašnjim procesima dolaze isključivo iz analiza čestica koje napuštaju jezgro.

Alfa raspad

Teški nestabilni izotopi često emituju alfa česticu (jezgro helijuma: 2 protona + 2 neutrona).
Alfa čestica je teška i dvostruko pozitivno naelektrisana.
Alfa raspad je obično praćen emisijom gama zračenja (oslobodjene energije jezgra).
Emisijom alfa čestice jezgro gubi 2 protona i 2 neutrona → hemijski element se menja.
Primer:
- Uranijum-235 (92 protona) emituje alfa česticu
- Novi element: Torijum (90 protona)
- Maseni broj se smanjuje za 4.
Atom se u periodnom sistemu pomera 2 mesta unazad.

U jezgru se može desiti transformacija: neutron → proton.
Da bi se sačuvala električna ravnoteža, javlja se nova čestica: elektron (beta minus čestica).
Elektron napušta jezgro odmah nakon stvaranja.
Merenja su pokazala da nedostaje deo energije → uvedena je nova čestica: antineutrino (neutralna, veoma male mase).
Nakon emisije β⁻ i antineutrina, jezgro često emituje i gama zračenje.
Primer:
- Ugljenik-14 → beta minus raspad → azot-14
- Maseni broj ostaje isti, proton +1, neutron –1.

Kada se sretnu elektron i pozitron, međusobno se uništavaju → pretvaraju se u energiju.
Rezultat: dva gama kvanta od po 511 keV koji odlaze u suprotnim smerovima.

Ako se jezgro oslobađa samo viška energije, bez promene broja protona i neutrona, emituje gama zračenje.
Nema transmutacije elementa.

Za detaljno objašnjenje uz animacije pogledajte video.

Podeli na: