Laser

Laser je akronim engleskog pojma:Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation. Osnov rada lasera je stimulisana emisija fotona. Kada atom spontano prelazi iz pobuđenog u osnovno stanje emituje foton u proizvoljnom smeru. Ukoliko je emitovanje fotona stimulisano prisustvom istog takvog fotona (upadni foton), emitovani foton imaće isti pravac i smer kao i upadni foton (već imaju istu energiju – talasnu dužinu). Ukoliko ove fotone posmatramo kao talas, radi se o koherentnim talasima.

Stimulisana emisija zračenja

Konstrukcija lasera

U cilindru, koji sa jedne strane ima 100% ogledalo, dok se sa druge strane nalazi polupropustljivo ogledalo, nalaze se atomi radne supstance (He-Ne npr.) koji su prevedeni u pobuđeno stanje (blic svetlosti), odnosno, neki od elektrona je prešao na viši energetski nivo, u odnosu na osnovno stanje. Spontana emisija fotona se dešava kada se pobuđeni atom vraća u osnovno stanje i pri tom emituje foton, određen energetskom razlikom između pobuđenog i osnovnog nivoa. Ova spontana emisija fotona se duž ose cilindra pretvara u stimulisanu emisiju, pri čemu se uzastopnim prolascima svetlosti kroz cilindar neprekidno umnožava broj stimulisano emitovanih fotona. (Fotoni emitovani u bilo kojem pravcu različitom od ose cilindra, bivaju apsorbovani kada dođu do zida cilindra.) Tako pojačana svetlost napušta laser na strani polupropustljivog ogledala u vidu koherentnih svetlosnih talasa.

Velika snaga lasera i preciznost pri rezanju, obezbedili su mesto laserima za primenu u industriji i medicini, ali i u raznim drugim oblastima. Kompjuterski vođen laserski snop obezbeđuje preciznost reza do 10 mikrona, a fokusirani zrak može doseći gustinu snage od 1MW/cm2. Ove karakteristike omogućuju sečenje i graviranje i najtvrđih materijala, kao što su čelik ili dijamant.

Laseri su u medicini našli primenu kao zamena za hirurške skalpele, u slučajevima kada je potrebna velika preciznost reza i smanjeno krvarenja. Najčešće se primenjuju u oftalmologiji, dermatologiji i hirurgiji.