Otpor sredine je sila koja se suprotstavlja kretanju tela kroz neku sredinu zbog međudelovanja tela i molekula sredine, kroz koju telo prolazi.
Prilikom kretanja kroz fluide (tečnosti i gasovi) dolazi do interakcije tela koje se kreće i molekula sredine, kroz koju se telo kreće. Međudelovanje molekula sredine i tela se dešava na površini tela i može se nazvati površinsko trenje. Sveukupna interakcija tela i molekula sredine rezultuje mehaničkom silom koja se suprotstavlja kretanju tela. Ova sila zavisi od brzine i naziva se otpor sredine.
Osim suprotstavljanja kretanju, pažljivim odabirom oblika tela, ova sila može delovati i u nekom drugom pravcu i smeru. Različite brzine strujanja fluida oko tela, uzrokovane specifičnim oblikom, dovode do pojave različitih pritisaka u fluidu (Bernulijev princip). Ukupna energija fluida tokom vremena je konstanta te promena brzine dovodi do povećanja kinetičke energije što posledično smanjuje potencijalnu energiju fluida. Na mestima bržeg strujanja fluida statički pritisak je manji. Ova činjenica je iskorišćena za konstrukciju krila aviona.
Pri kretanju aviona vazduh brže struji preko njegove gornje površine, nego što struji ispod krila. Otuda je pritisak koji deluje na avionsko krilo odozgo manji od onog koji deluje odozdo. Stoga na avion delije rezultujuća sila, koja ga podiže u vazduh.
Golf loptica bi trebalo da odleti što je moguće dalje, nakon prvog udarca. U toku leta loptica rotira. Ako je površina loptice glatka, vazduh oko nje ravnomerno struju, bez obzira na rotaciju. Ovakav način strujanja vazduha stvara veliku oblast vrtložnog kretanja iza loptice. Vrtložno kretanje predstavlja zonu sniženog pritiska, što koči lopticu i smanjuje njen krajnji domet. Ukoliko su na površini loptice utisnute rupice, prilikom rotiranja deo vazduha prenosi se u rupicama u zonu iza loptice, te je oblast vrtložnog kretanja iza loptice manja. Smanjenje pritiska iza loptice je sada manje izraženo, što za posledicu ima veći domet.