Lekcije i video časovi iz harmonijskih oscilacija, mehaničkih talasa, geometrijske i talasne optike.

Harmonijske oscilacije

Periodično kretanje je kretanje koje se posle izvesnog vremena ponavlja. Ukoliko se telo tom prilikom kreće duž prave linije, oko nekog ravnotežnog položaja, takvo kretanje se naziva oscilovanje.

Linearni harmonijski oscilator

Teg na opruzi je jedan model harmonijskog oscilatora pomoću kojeg se može proučavati harmonijsko oscilatorno kretanje.

Matematičko klatno

Matematičko klatno je kuglica, zanemarljivih dimenzija u odnosu na masu, okačena o neistegljivi konac.

Slobodne oscilacije

Slobodne oscilacije se odvijaju bez prisustva bilo koje spoljašnje sile. Telo tada osciluje sopstvenom frekvencijom oscilovanja.

Prinudne oscilacije

Prinudne oscilacije se odvijaju pod dejstvom neke periodične prinudne sile, pri čemu telo osciluje frekvencijom prinudne sile, a ne sopstvenom frekvencijom oscilovanja.

Električno oscilatorno kolo

Kod električnog oscilatornog kola harmonijski osciluju nemehaničke veličine struje i napona, po istim pravilima koja važe za mehaničke oscilacije.

Elektromagnetno zračenje

Elektromagnetno zračenje je sprega električnog i magnetnog polja, koja se prostire kroz prostor brzinom svetlosti.

Sočiva i ogledala

Sočiva i ogleda menjaju pravac svetlosnog zraka, putem refleksije ili refrakcije svetlosti, ali po nekom pravilu, tako da kreiraju realni ili imaginarni lik posmatranog predmeta.

Oko

Oko je organ čula vida sposoban da reaguje na vidljivu svetlost. Pod dejstvom svetlosti se u mrežnjači desi promena na molekulu rodopsina, pri čemu nastaje nervni impuls, koji kreira vizuelnu mentalnu sliku u mozgu.

Polarizacija svetlosti

Polarizovana je ona svetlost kod koje vektor električnog polja osciluje samo u jednoj ravni.

Rasejanje svetlosti

Pri prolasku kroz neku materijalnu sredinu svetlost menja pravac prostiranja ili zbog refleksije od čestica sredine ili zbog reemisije od pojedinih molekula.

Difrakcija svetlosti

Difrakcija svetlosti je “savijanje” svetlosti na otvoru, prepreci ili oštroj ivici. Na otvorima reda veličine talasne dužine, difrakcija kreira specifičnu interferencionu sliku.

Mehanički talasi

Mehanički talas je poremećaj koji se prostire kroz neku materijalnu sredinu.

Transverzalni i longitudinalni talasi

Ukoliko molekuli sredine osciluju normalno na pravac prostiranja talasa u pitanju je poprečni, odnosno transferzalni talas, a ukoliko osciluju duž pravca prostiranja talasa, radi se o uzdužnom, odnosno longitudinalnom talasu.

Superpozicija i interferencija talasa

Superpozicija talasa je princip po kojem osciluju molekuli sredine, zahvaćeni sa više talasa istovremeno. Ukoliko se superpozicija dešava kada se kroz sredinu prenose dva identična talasa u pitanju je interferencija.

Stojeći talasi

Stojeći talas je specifični slučaj interferencije, gde talas nakon odbijanja interferira sa samim sobom, pri čemu nastaju tačke koje nikada ne osciluju – čorovi i tačke koje uvek osciluju do amplitudne vrednosti – trbusi.

Zvuk

Zvuk je longitudinalni talas koji se prostire kroz vazduh brzinom od 343 m/s, a čije se frekvencije protežu od 20 Hz do 20 kHz.

Intenzitet zvuka – decibel

Intenzitet zvuka se definiše kao energija koju zvuk pronese kroz površinu od 1metra kvadratnog svake sekunde.

Doplerov efekat u akustici

Doplerov efekat u akustici je pojava promene frekvencije zvuka koji čuje posmatrač, u zavisnosti od relativne brzine kretanja izvora zvuka i posmatrača.