“Na svetu nema ničeg posebnog. Ničeg magičnog. Samo fizika.”
Chuck Palahniuk
Predmet i metode proučavanja fizike
Video čas
Fizika je prirodna nauka koja proučava materijalni svet u kojem živimo.
Sve što vidimo oko sebe jesu prirodne pojave. Izlazak Sunca, klizanje na ledu, grmljavina i oluja, ali i odblesak svetlosti na ogledalu ili senka na zidu. Kada fizika proučava ove pojave, one se nazivaju fizičke pojave i zadatak fizike je da utvrdi gde, kada, kako, i zašto se to dešava, a to nije ni malo lako.
Da bismo efikasno proučavali svet oko sebe, moramo govoriti jezikom koji je konkretan, jasan i nedvosmislen. To je jezik matematike. U fizici se ne koriste pridevi koji se baziraju na ličnom doživljaju. Ako kažem da je zgrada visoka, a mislim na zgradu od 18 spratova, stanovnik Njujorka me neće dobro shvatiti, jer za njega je visoka tek ona zgrada koja ima preko 100 spratova.
Zato moramo meriti! I baš tu pravimo prvi dogovor – šta meriti?
Sve ono što bitno opisuje neku fizičku pojavu i što se može meriti ili izračunati nazivamo fizička veličina.
Kada posmatramo automobil koji juri, merimo dužinu puta koji pređe i vreme koje mu je potrebno da taj put pređe, pa na osnovu toga izračunamo njegovu brzinu. To su neke od fizičkih veličina kojima opisujemo kretanje.
Ali to nije dovoljno. Moramo jedni druge razumeti, kada govorimo o izmerenim fizičkim veličinama. Zato smo napravili i drugi dogovor – kako izražavati izmerene vrednosti. U tu svrhu je smišljen međunarodni sistem mernih jedinica, koji koriste svi naučnici u celom svetu. Tako dužinu izražavamo u metrima, temperaturu u Kelvinima, jačinu struje u Amperima, vreme u sekundama, masu u kilogramima i tako dalje.
Merne jedinice su standardizovane vrednosti pojedinih fizičkih veličina, sa kojima upoređujemo nepoznatu veličinu prilikom merenja.
Tako su se naučnici, još u vreme francuske revolucije, dogovorili da jedan desetomilioniti deo udaljenosti od severnog pola do ekvatora bude standard za merenje dužine – metar. Masa jednog litra vode je usvojena kao standard za merenje mase – kilogram. I tako dalje.
Fizika se smatra fundamentalnom, odnosno osnovnom naukom, jer proučava samu suštinu materijalnog sveta kojem pripadamo. Mnoge druge prirodne nauke se oslanjaju na rezultate i dostignuća fizike. Biologija, geologija, hemija, geografija … sve ove nauke svoje temelje imaju u fizici.
Fizika je osnov svih tehnoloških otkrića. Počevši od parne mašine, preko automobila, televizora sve do kompjutera i mobilnih telefona. Mehanizmi koje koriste svi ovi aparati su prvo otkriveni i proučeni od strane fizike.