Uzajamna indukcija i samoindukcija
Uzajamna indukcija i samoindukcija Read More »
Pojava povratne elektromagnetne indukcije između blisko postavljenih provodnika. Koristi se u transformatorima i električnim kolima.
Međumolekulske sile
Međumolekulske sile Read More »
Sile koje povezuju molekule u čvrstim supstancama i tečnostima. Nastaju
elektrostatičkim dejstvom između susednih molekula.
Čvrsto stanje – kristali
Čvrsto stanje – kristali Read More »
Supstance sa uređenom unutrašnjom strukturom u obliku kristalne rešetke. Ova struktura određuje fizička svojstva kristala.
Hukov zakon istezanja
Hukov zakon istezanja Read More »
Istezanje opruge proporcionalno je primenjenoj sili. Ovaj zakon opisuje
elastično ponašanje materijala.
Isparavanje i kondenzacija
Isparavanje i kondenzacija Read More »
Prelazak iz tečnog stanja u
stanje pare. Proces zavisi od temperature i pritiska okoline.
Ključanje tečnosti
Ključanje tečnosti Read More »
Isparavanje koje se odvija iz cele zapremine tečnosti. Nastaje kada pritisak pare postane jednak spoljašnjem pritisku.
Adhezija i kohezija
Adhezija i kohezija Read More »
Kohezija i adhezija objašnjavaju kako međumolekulske sile oblikuju ponašanje tečnosti – od formiranja kišnih kapi do zakrivljenja meniskusa i pojave vinskih suza.
Površinski napon
Svojstvo tečnosti da smanjuje svoju slobodnu površinu. Nastaje zbog međumolekulskih sila koje deluju na površini.
Kapilarni efekat
Mehanizam podizanja tečnosti kroz uske cevčice bez razlike pritisaka. Nastaje zbog kombinacije kohezionih i adhezionih sila.
Idealni gas – molekulsko-kinetička teorija
Idealni gas – molekulsko-kinetička teorija Read More »
Idealni gas zanemaruje međumolekulske sile i zapreminu molekula.
Teorija povezuje pritisak, temperaturu i kinetičku energiju molekula.
Toplota i temperatura
Toplota i temperatura Read More »
Toplota je deo unutrašnje energije koji se prenosi sa jednog tela na drugo. Temperatura je stepen zagrejanosti tela.
Unutrašnja energija
Unutrašnja energija Read More »
Zbir kinetičkih i potencijalnih energija svih molekula tela. Menja se zagrevanjem, hlađenjem ili radom nad telom.
Provođenje toplote
Provođenje toplote Read More »
Prenos energije između tela putem provodnosti, konvekcije i zračenja. Svaki mehanizam ima specifične uslove i brzinu prenosa.
Elektromagnetno zračenje
Elektromagnetno zračenje Read More »
Sprega električnog i magnetnog polja koja se prostire brzinom
svetlosti. Osnovni oblik prenosa energije u prostoru.
O svetlosti
Pravila koja opisuju boje, promenu pravca svetlosti pri refleksiji i refrakciji. Objašnjava pojave poput duge i fatamorgane.
Oko
Organ vida koji reaguje na
vidljivu svetlost. Pretvara svetlosne signale u nervne impulse koji stvaraju
sliku u mozgu.
Sočiva i ogledala
Optički elementi koji menjaju pravac svetlosti refleksijom ili
prelamanjem. Koriste se za formiranje realnih i imaginarnih likova.
Polarizacija svetlosti
Polarizacija svetlosti Read More »
Svetlost kod koje vektor električnog polja osciluje u jednoj ravni. Nastaje prolaskom kroz polarizujuće materijale.
Rasejanje svetlosti
Rasejanje svetlosti Read More »
Promena pravca svetlosti
pri prolasku kroz materijalnu sredinu. Nastaje usled refleksije i reemisije
od čestica.
Hajgensov princip i difrakcija
Hajgensov princip i difrakcija Read More »
Savijanje svetlosti na otvorima ili ivicama prepreka. Stvara
interferencione slike karakteristične za talasnu prirodu svetlosti.
Fotoelektrični efekat
Fotoelektrični efekat Read More »
Izbijanje elektrona iz metala pod dejstvom svetlosti. Objašnjava talasno-čestični dualizam svetlosti u fizici.
Talasno-čestični dualizam svetlosti
Talasno-čestični dualizam svetlosti Read More »
Svetlost ima talasne i čestične osobine. Foton poseduje masu i impuls i postoji samo pri kretanju brzinom svetlosti.
Emisioni spektri
Diskretno zračenje koje emituju atomi hemijskih elemenata. Sastoji se
od niza pojedinačnih talasnih dužina.
Radefordov eksperiment
Radefordov eksperiment Read More »
Eksperiment pokazuje da
atom ima malo, teško i pozitivno naelektrisano jezgro. Zaključak je izveden
na osnovu rasejanja alfa čestica.
Borov model atoma
Model opisuje atom kao jezgro okruženo elektronima na stabilnim energetskim nivoima. Prelazak elektrona između nivoa prati emisiju ili apsorpciju zračenja.
Frank – Hercov ogled
Frank – Hercov ogled Read More »
Eksperiment pokazuje energiju prelaska atoma žive u pobuđeno stanje. Potvrđuje Borov model i kvantnu prirodu energije.
De Broljeva hipoteza
De Broljeva hipoteza Read More »
Elektroni imaju talasna svojstva pored čestičnih. Hipoteza je osnov moderne kvantne mehanike.
X zračenje
Visokoenergetsko elektromagnetno zračenje koje nastaje u elektronskom
omotaču teških atoma. Generiše se zakočnim i karakterističnim mehanizmom.
Laser
Monohromatska uređena svetlost nastala stimulisanom emisijom zračenja. Koristi se u optici, medicini i telekomunikacijama.
Zonska teorija – Poluprovodnici
Zonska teorija – Poluprovodnici Read More »
Elementi IV grupe kod kojih provodljivost obezbeđuju elektroni i
šupljine. Osnovni materijali za elektronske komponente.