Električno kolo
Električno kolo je zatvoreni put kojim protiče električna struja, a čine ga izvor, provodnici i potrošači. U lekciji objašnjavamo ulogu napona i otpornosti kao i Omov i Džul-Lencov zakon.
Omov zakon
Omov zakon utvrđuje vezu između jačine električne struje, napona i otpora u električnom kolu.
Vezivanje otpornika
Vezivanje otpornika Read More »
Omov zakon utvrđuje vezu između jačine električne struje, napona i otpora u električnom kolu.
Magnetizam
Magnetno polje stvaraju
naelektrisane čestice u kretanju. Ono deluje na druge čestice i provodnike u
svom dometu.
Lorencova sila
Sila koja deluje na naelektrisanu česticu u magnetnom polju. Pravac sile je normalan na pravac brzine čestice i linije magnetnog polja.
Magnetno polje strujnog provodnika
Magnetno polje strujnog provodnika Read More »
Provodnik kroz koji prolazi struja stvara sopstveno magnetno polje. Jačina polja zavisi od jačine struje i udaljenosti od provodnika.
Amperova sila
Magnetna sila koja deluje na strujni provodnik u magnetnom polju. Njena
veličina zavisi od jačine struje i magnetne indukcije.
Magnetni fluks
Broj linija magnetnog polja koje prolaze kroz određenu površinu. Izražava se u veberima i zavisi od jačine polja i površine.
Elektromagnetna indukcija
Elektromagnetna indukcija Read More »
Pojava stvaranja električne struje u provodniku koji se kreće kroz
magnetno polje ili miruje u promenljivom polju. Osnovni princip rada
generatora i transformatora.
Uzajamna indukcija i samoindukcija
Uzajamna indukcija i samoindukcija Read More »
Pojava povratne elektromagnetne indukcije između blisko postavljenih provodnika. Koristi se u transformatorima i električnim kolima.
Međumolekulske sile
Međumolekulske sile Read More »
Sile koje povezuju molekule u čvrstim supstancama i tečnostima. Nastaju
elektrostatičkim dejstvom između susednih molekula.
Čvrsto stanje – kristali
Čvrsto stanje – kristali Read More »
Supstance sa uređenom unutrašnjom strukturom u obliku kristalne rešetke. Ova struktura određuje fizička svojstva kristala.
Hukov zakon istezanja
Hukov zakon istezanja Read More »
Istezanje opruge proporcionalno je primenjenoj sili. Ovaj zakon opisuje
elastično ponašanje materijala.
Isparavanje i kondenzacija
Isparavanje i kondenzacija Read More »
Prelazak iz tečnog stanja u
stanje pare. Proces zavisi od temperature i pritiska okoline.
Ključanje tečnosti
Ključanje tečnosti Read More »
Isparavanje koje se odvija iz cele zapremine tečnosti. Nastaje kada pritisak pare postane jednak spoljašnjem pritisku.
Adhezija i kohezija
Adhezija i kohezija Read More »
Kohezija i adhezija objašnjavaju kako međumolekulske sile oblikuju ponašanje tečnosti – od formiranja kišnih kapi do zakrivljenja meniskusa i pojave vinskih suza.
Površinski napon
Svojstvo tečnosti da smanjuje svoju slobodnu površinu. Nastaje zbog međumolekulskih sila koje deluju na površini.
Kapilarni efekat
Mehanizam podizanja tečnosti kroz uske cevčice bez razlike pritisaka. Nastaje zbog kombinacije kohezionih i adhezionih sila.
Idealni gas – molekulsko-kinetička teorija
Idealni gas – molekulsko-kinetička teorija Read More »
Idealni gas zanemaruje međumolekulske sile i zapreminu molekula.
Teorija povezuje pritisak, temperaturu i kinetičku energiju molekula.
Toplota i temperatura
Toplota i temperatura Read More »
Toplota je deo unutrašnje energije koji se prenosi sa jednog tela na drugo. Temperatura je stepen zagrejanosti tela.
Toplotni kapacitet i specifična toplota
Toplotni kapacitet i specifična toplota Read More »
Količina toplote koju treba dodati nekom telu, odnosno 1kg neke supstance, da im se temperatura promeni za 1 stepen Celzijusa, odnosno 1K.
Unutrašnja energija
Unutrašnja energija Read More »
Zbir kinetičkih i potencijalnih energija svih molekula tela. Menja se zagrevanjem, hlađenjem ili radom nad telom.
Provođenje toplote
Provođenje toplote Read More »
Prenos energije između tela putem provodnosti, konvekcije i zračenja. Svaki mehanizam ima specifične uslove i brzinu prenosa.
Elektromagnetno zračenje
Elektromagnetno zračenje Read More »
Sprega električnog i magnetnog polja koja se prostire brzinom
svetlosti. Osnovni oblik prenosa energije u prostoru.
O svetlosti
Pravila koja opisuju boje, promenu pravca svetlosti pri refleksiji i refrakciji. Objašnjava pojave poput duge i fatamorgane.
Oko
Organ vida koji reaguje na
vidljivu svetlost. Pretvara svetlosne signale u nervne impulse koji stvaraju
sliku u mozgu.
Sočiva i ogledala
Optički elementi koji menjaju pravac svetlosti refleksijom ili
prelamanjem. Koriste se za formiranje realnih i imaginarnih likova.
Polarizacija svetlosti
Polarizacija svetlosti Read More »
Svetlost kod koje vektor električnog polja osciluje u jednoj ravni. Nastaje prolaskom kroz polarizujuće materijale.
Rasejanje svetlosti
Rasejanje svetlosti Read More »
Promena pravca svetlosti
pri prolasku kroz materijalnu sredinu. Nastaje usled refleksije i reemisije
od čestica.
Hajgensov princip i difrakcija
Hajgensov princip i difrakcija Read More »
Savijanje svetlosti na otvorima ili ivicama prepreka. Stvara
interferencione slike karakteristične za talasnu prirodu svetlosti.