Gustina je svojstvo supstance a predstavlja masu 1 m3 te supstance.
Zapreminska masa
Video čas
Svaki put, kada poredimo mase dva tela istih dimenzija, ali izrađena od različitih materijala, na primer od gvožđa i od drveta, primećujemo da je telo od gvožđa teže. Ne samo da je teže, već je uvek teže tačno određen broj puta. Predmet od gvožđa je petnaestak puta teži od predmeta istih dimenzija, napravljenog od drveta. Ovo zapažanje nam govori da postoji neka skrivena relacija između gvožđa i drveta. Ne samo između gvožđa i drveta, već između bilo koje dve supstance.
Pošto svaki put kada poredimo dva predmeta od različitih materijala, vodimo računa o tome da predmeti budu istih dimenzija, odnosno da imaju istu zapreminu V, možemo tu zavisnost eliminisati tako što ćemo masu svakog predmeta podeliti sa njegovom zapreminom. Na taj način, ako povećamo zapreminu predmeta dva puta, povećavamo i njegovu masu takođe dva puta, pa će količnik ove dve veličine ostati nepromenjen. Našli smo veličinu koja je karakteristika nekog materijala i ne menja se sa promenom dimenzija tela.
Ovu veličinu smo nazvali gustina i označili smo je grčkim slovom ρ (ro):
$$\rho =\frac{m}{V}$$
Merna jedinica za gustinu se dobija zamenom mernih jedinica za masu i zapreminu u navedenu formulu, pa tako dobijamo da je merna jedinica za gustinu $\frac{kg}{m^{3} }$.
Merenje gustine tela se svodi na merenje mase i zapremine tela. Gustina se zatim jednostavno izračuna deljenjem mase i zapremine.
Merenje mase smo već savladali, ali merenje zapremine može biti nezgodno. Naime, za pravilna tela zapreminu možemo proračunati, kao što smo već naučili u osnovnoj školi, ali za nepravilna tela je neophodno da zapreminu odredimo eksperimentalnim putem.
U menzuru sipamo vodu i zabeležimo nivo do kojeg se voda popela. Nakon toga, u vodu ubacimo predmet, čiju zapreminu želimo da odredimo, i zabeležimo nivo do kojeg se voda popela. Kada od krajnjeg nivoa oduzmemo početni nivo vode u menzuri, dobijamo zapreminu nepoznatog tela. Detaljnije o gustini u video času.