Električno kolo je put kojim električna struja prelazi od tačke višeg potencijala do tačke nižeg potencijala.
Elekrična šema
Video čas
Elementi električnog kola
Izvori električne struje (baterije) snabdevaju električno kolo slobodnim nosiocima naelektrisanja i u električnom kolu se obeležavaju kao dve paralelne linije različite dužine. Kraća linija predstavlja negativni pol baterije, dok je duža linija pozitivni pol baterije.
Provodnik je deo električnog kola kroz koji se slobodna naelektrisanja kreću bez ikakvog otpora (idealizovan slučaj). Provodnik je najlakše zamisliti kao bakarnu žicu koja spaja različite elemente električnog kola. Sve tačke istog provodnika, u električnom kolu se nalaze na istom potencijalu.
Termogeni otpornik je deo električnog kola koji jedan deo električne energije, pri protoku električne struje, pretvara u toplotu. Oznaka termogene otpornosti je R, dok je merna jedinica [Ω] (Om). Pri prolasku električne struje kroz provodnik dolazi do “pada napona” na samom provodniku, te na strani na kojoj ulazi električna struja vlada veći potencijal nego na strani na kojoj struja iz otpornika izlazi.
Potrošač je deo električnog kola koji pretvara električnu energiju u neki drugi vid energije (mehanički rad, svetlost, toplota …). Kao primer potrošača koristićemo sijalicu, koja pretvara električnu energiju u svetlost. Šematska oznaka za sijalicu je kružić sa krstićem.
Električno kolo je niz električnih elemenata koji omogućuju naelektrisanjima da se kreću po diktatu električnog polja. Da bi električna struja tekla kroz električno kolo, naelektrisanjima se mora obezbediti put kojim bi stigla od “+” elektrode baterije (anoda) do “-” elektrode baterije (katoda). Prekidač je deo električnog kola (P) koji zatvara električno kolo i omogućuje protok električne struje ili ga prekida, kada kroz kolo električna struja više ne teče. Električna struja uvek bira liniju manjeg otpora, te će prilikom grananja veća struja proticati kroz “granu” koja ima manju otpornost.
Smatra se da električna struja teče od “+” ka “-“, takozvani tehnički smer električne struje. U stvarnosti se kroz provodnike kreću negativno naelektrisani elektroni, od “-” ka “+” (fizički smer struje). Tehnički smer struje je matematički lakši za upotrebu jer bi praćenje kretanja negativno naelektrisanih elektrona zahtevalo da se u matematičkim izrazima uvek koristi znak “-” ispred naelektrisanja.
Omov zakon
U električnom kolu koje sadrži samo termogene otpornosti važi Omov zakon, koji utvrđuje odnos jačine struje, napona i otpornosti:
$$\ I=\frac{U}{R} $$
Ukoliko se smanji otpornost R, u delu električnog kola koje se nalazi na naponu U – jačina električne struje I će biti veća (i obrnuto). Povećanje napona U, pri istoj vrednosti otpornosti R u posmatranom delu kola, dovešće do porasta jačine struje I (i obrnuto).